Istorijat tekvondoa

Istorija borilačkih veština u Koreji je veoma duga. Najstariji dokazi, kipovi i slike, koji prikazuju ratnike u borbenim stavovima, pronađeni u grobnicama dinastije Mjong Čong (Muyong Chong), koja je živela oko 3. veka pre nove ere. U to doba, Koreja je bila podeljena na tri kraljevstva, i svako od njih je imalo jaku vojsku, keoja je izučavala veštinu borbe bez oružja koja se zvala Subak. Kasnije, Subak se razvio u veštinu po imenu Tekjon „Taekyon“ koja se često koristila na vojnim demostracijama i na turnirima, gde su se ratnici međusobno nadmetali. To posebno dolazi do izražaja za vreme dinastije Korio (Koryo, 918. – 1392.) koja ujedinjuje tri kraljevstva i kada se takmičenja u Tekjonu „Taekyon-u“ koriste u svrhu pronalaženja talentovanih vojnika, pa čak i imenovanju vojnika u oficire. Kroz vekove Tekjon razvija mnogo specifičnih nožnih tehnika.

Za vreme japanske okupacije Koreje, sve borilačke veštine su strogo zabranjene i Tekjon praktično izumire. Mnogi iz Koreje odlaze u Japan na studije i tamo se sreću sa karateom. Po završetku Drugog Svetskog Rata i japanske okupacije vraćaju se u Koreju i otvaraju škole borilačkih veština, koje su bile uglavnom varijacije karatea. Kroz uticaj Tekjona veština poprima mnoge specifične nožne tehnike, ali se podučava pod različitim imenima, formama, zvanjima, koja tada nisu bila ujedinjena.

Među vlasnicima škola se ubrzo javlja želja za ujedinjenjem njihovih stilova u jednu korejsku borilačku veštinu. Nova veština se na početku zvala Tesudo „TaeSooDo“, ali ubrzo menja ime u Tekvondo „TaeKwonDo“ i počinje proces ujedinjenja. 1961. je osnovana Korejska Tekvondo Unija kao prva udružena organizacija koja 1965. menja ime u Korejska Tekvondo Asocijacija, naziv koji i danas nosi.

Prva generacija majstora tekvondoa probala je da ujedini tekvondo u jednu standardizovanu borilačku veštinu, ali im to nije u potpunosti uspelo. Glavni razdor u tekvondou je podela na kuki-tekvondo „kukki-taekwondo“ (međunarodno priznat kroz VTF) i ITF Tekvondo.

Osim u formama i pravilima sportse borbe, dva stila tekvondoa se razlikuju i po nazivu, te osnovnim tehnikama. Kuki-tekvondo se trenira u Južnoj Koreji, dok je u Severnoj Koreji prisutan samo ITF Tekvondo.

Kuki-Tekvondo (Kukkiwon) je stvoren 1972. godine, kao organizacija koja se brine o tehničkom delu tekvondoa i njegovom standardizacijom. Svetska vrhovna organizacija VTF nastaje godinu kasnije, 1973. Treba napomenuti da se VTF isključivo bavi organizacijom turnira i da se ne bavi izdavanjem pojaseva ili razvojem formi, za to je zadužen Kukivon „Kukkiwon“. Za učestvovanje na VTF turnirima i Olimpijskim Igrama potrebno je imati službenu potvrdu o zvanju, izdatu od Kukivona.

ITF je nešto starija organizacija koju je osnovao general Čoi Hong Hi (Choi Hong Hi) 1966. godine, nakon što je odlučio odvojiti se od procesa ujedinjenja tekvondoa i napustio Korejsku Tekvondo Asocijaciju kako bi osnovao svoj stil. ITF sam izdaje potvrde o zvanjima i organizuje međunarodne turnire. Posle smrti generala Čoia, ITF se deli na tri organizacije: Severnokorejski ITF koji vodi njegopv sin, Bečki ITF i Montrealski ITF. Sve tri organizacije tvrde za sebe da su pravi naslednici Čoiovog ITF-a. U ovom trenutku je budućnost ITF-a pod znakom pitanja.

Otkako je Tekvondo borba po VTF pravilima postala Olimpijska disciplina, Kuki-Tekvondo je prilično ojačao jer su mnogi borci prešli na Kuki-Tekvondo kako bi imali prabo nastupa na Olimpijskim Igrama. To je jedan od razloga zašto je Kuki-Tekvondo danas daleko najpopularniji stil tekvondoa. Posledlja želja generala Čoia, konačno ujedinjenje tekvondoa, mogla bi se ostvariti, jer VTF i Severnokorejski ITF trenutno vode razgovore o ujedinjenju i izjednačavanju tehničkih razlika.